Your description goes here

BOR - U okviru komponente A. projekta „Regionalni razvoj Bora“, uskoro će početi realizacija dva zadatka, i to sanacija jalovišta, odnosno remedijacija u krugu Basena Bor na površini od 450 hektara, kao i izgradnja novog kraka tunela Kriveljske reke, u dužini od 2.377 metara.

„Kada je reč o sanaciji jalovišta, trenutno se vrši izbor firme koja je tehnički sposobna da realizuje ovaj zahtevan posao. Hektari zemljišta u krugu Basena Bor liče na pustinjska prostranstva i kao takva predstavljaju potencijalnu opasnost za okolni živalj, jer u sebi sadrže teške metale“ – ističe Aleksandar Buđelan, viši koordinator komponente A. Projekta „Regionalni razvoj Bora“, dodajući da u slučajevima kada duva vetar, kompletna prašina sa jalovišta ide ka naseljima Sloga, selu Oštrelj, i to predstavlja veliki problem.

„Remedijacija 450 hektara podrazumeva posipanje kompletnog terena određenom vrstom zemljišta i sadnju biljaka, odnosno stabljika koja su najotrpornija na kiselost zemljišta. U tom slučaju, za određen broj godina oko Bora neće više biti prizora ogoljenih zemljanih površina, već samo šume“ – naglašava Buđelan.

Takođe, ništa manje nije zahtevan i posao izgradnje novog kraka tunela Kriveljske reke, a upravo tehnički najsposobnija i najopremljenija firma, a do ovog momenta 15 njih je izrazilo interesovanje, dobiće pravo da ovaj zadatak i realizuje.

„Naglasio bih da je Rudarsko topioničarski basen Bor do sada uradio mnogo na sanaciji kolektora Kriveljske reke, a da je ovaj naš projektni zadatak samo nadovezivanje na sve te poslove. Naš zadatak je da izgradimo krak kolektora u dužini od 2.377 metara, prečnika 3 metra. Kada to završimo, biće u potpunosti sigurni sa kolektorom Kriveljske reke“ – ističe Aleksandar Buđelan.

Projekat Regionalni razvoj Bora finansira Svetska banka, a nadležno za realizaciju komponente A. je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.

BOR - Pokret potrošča Bor organizovao je u Narodnoj biblioteci u Boru tribinu o zaštiti korisnika finansijkih usluga i kredita, koje uzimaju od banaka.

Prema rečima predavača iz Centra za zaštitu i edukaciju korisnika Narodne banke Srbije, najčešći problem je upravo nedovoljna informisanost i edukacija osoba koje uzimaju kredit. Banke su dobro obezbeđene kada se potpisuju ugovori o kreditnom zaduženju ili lizingu, a korisnici često potpišu ugovor pre nego što ga dobro prouče i informišu se i kod drugih banaka o uslovima koje one nude.

Upravo je edukacija osoba kojima je potrebno kreditno zaduženje i cilj tribina kakva je održana sinoć u borskoj biblioteci, a u udruženju potrošača kažu da će u narednom periodu biti biti organizovano još nekoliko sličnih predavanja.

BOR - Generalni direktor Rudarsko topioničarskog basena Bor Blagoje Spaskovski i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, svečano su pustili u rad revitalizovani površinski kop „Cerovo“  i postrojenje za preradu rude.

Ukupna ulaganja u revitalizaciju i otvaranje postrojenja „Cerovo“ iznose 18 miliona evra, a očekuje se godišnji prihod od 100 miliona dolara, od čega će 45 miliona biti čista dobit RTB-a Bor.

Na lokalitetu „Cerovo“ vršena je eksploatacija rude bakra u periodu od 1993. do 2002. godine, nakon čega je zaustavljena proizvodnja.

U novootvorenom rudniku „Cerovo“ trenutno je zaposleno 150 radnika i planira se početni nivo proizvodnje od dva i po miliona tona rude godišnje. Do 2014. godine, kada se planira otvaranje nove topionice i Fabrike sumporne kiseline proizvodnja na Cerovu bi trebalo da dostigne pet miliona tona rude, kapacitet za koji je i planiran novi trensportni cevovod do kriveljske flotacije.

SRBIJA - U čast Dana pobede nad fašizmom 9. maja, naftna kompanija ‘’Lukoil Srbija’’ snizila je cene svih naftnih derivata i gasa u maloprodaji, kao i evrodizela u veleprodaji. Svi derivati i autogas jeftiniji su od 1,5 do osam dinara po litru. Premijum BMB 95, čija je cena snižena za 2,9 dinara, sada košta 142 do 143 dinara po litru, Evropremijum BMB 95 jeftiniji je za 7,9 dinara i košta 149 dinara. Cena D2 je snižena za 4,9 dinara i iznosi 138 dinara, saopšteno je iz kompanije ‘’Lukoil Srbija’’ u kojoj kažu da će pojeftinjenje ostati na snazi i nakon praznika.

SRBIJA - Isplata prvog dela aprilskih penzija počinje u četvrtak, 10. maja, a iznosi na čekovima biće uvećani za 3,46 odsto, rečeno je u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Iznosi na čekovima biće uvećani zbog redovnog aprilskog usklađenja penzija sa troškovima zivota.

Prosečna penzija za bivše zaposlene sada će iznostiti 25.148 dinara, a ranije je bila 24.307 dinara.

BOR - Stručnjaci japanskog instituta "Akita" predstavili su i Institutu za Rudarstvo i metalurgiju u Boru rezultate drugog dela projekta "Upravljanje rudničkim otpadom u borskom regionu".

Cilj ovog projekta, koga zajednički finansiraju Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i japanska Agencija za međunarodnu saradnju, je da se na osnovu analiza, ustanovi zona uticaja otpadnih voda sa jalovišta i na osnovu toga donese zaključak o mogućnostima za smanjenje zagađenja i za ponovno iskorišćenje metala, prvenstveno bakra, iz njih.

Konačni rezultati projekta biće poznati za godinu dana, kada se ceo projekat završava.

NEGOTIN - Jednom od najvećih ekoloških problema u opštini Negotin, deponija piritne izgoretine, smeštena u neposrednoj blizini Prahova i Radujevca i još nekoliko krajinskih sela, konačno se nazire rešenje. Za samo nekoliko dana, sa deponije je uklonjeno 35 hiljada tona prženog pirita gvožđa, koji se baržama rumunskog prevoznika „Navrom Galaksa“, plovnim putem Dunavom, iz prahovske, odvozi u Luku Konstanca. Dva miliona tona crvene prašine zbog koje već tri decenije, s pravom, strahuju žitelji ovog kraja, iz susedne Rumunije, biće upućeno prema Kini i krajnjem kupcu nusproizvoda koji je nastajao u periodu intenzivnog rada Fabrike sumporne kiseline u Industriji hemijskih proizvoda Prahovo, kod Negotina, od 1978. do 1992. godine.

U Luci Prahovo, u kojoj se vrši pretovar ovog industrijskog otpada, od 22. aprila se radi danonoćno, kako ne bi bilo zastoja u poslu za koji upućeni kažu da će trajati najkasnije do jula iduće godine, uz nadzor i kontrolu nadležnih iz beogradskog „Jugoinspekta“.

Za potrebe utovara piritnog prženca izgrađen je jedinstven sistem transporta, a pojačane su i mere zaštite životnog okruženja s obzirom da je za ispiranje puta kojim se on prevozi svakodnevno angažovano čak 70 cisterni sa vodom.

Vlasnik prahovske deponije prženog pirita gvožđa, koja se prostire na 12 hektara površine i podseća na crveno-sivu planinu, sada je „Eliksir grupa“ iz Šapca. Prema analizama Geološkog Instituta Srbije, kako su ranije pisali ovdašnji mediji, u depozitu piritnog prženca, pored gvožđa, bakra i nešto zlata ima i silicijuma, sumpora i oligoelemenata. Prah sa ove veštačke planine je potpuno neaktivan i ne rastvara se u vodi. Na piritnom pržencu ne opstaju biljke i životinjski svet.

Prema navodima meštana i ekoloških udruženja, u vreme jakih vetrova prah sa deponije se decenijama rasipao po plodnim oranicama okolnih sela i ozbiljno ugrožavao zdravlje ljudi i prirodno okruženje. Zbog toga je deponija piritne izgoretina na par stotina metara od obale Dunava, uz deponiju fosfogipsa, dobila status jedne od dve najveće crne ekološke tačke u opštini Negotin, a Veliko Crveno Brdo je vidljivo i sa obronka Karpata iz susedne Rumunije.